Zbog njega je nastao ,,Marš na Drinu":Junačka pogibija na Kolubari

Zbog njega je nastao ,,Marš na Drinu":Junačka pogibija na Kolubari

децембар 15, 2014

Umesto u bolnicu, pukovnik Milivoje Stojanović stao je na čelo svog puka i uz poklič „Napred, na neprijatelja!” pao u prvim borbenim redovima. Njemu je Binički posvetio „Marš na Drinu”, a Miloje Popović i Milosav Jelić stihove.

Ovih dana, skoro nezapaženo, prošla je čitulja, koju su u „Politici” objavili potomci pukovnika Milivoja Stojanovića, legendarnog komandanta Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo”, nazvanog Gvozdeni puk. Čitulja podseća da je prošlo sto godina od junačke pogibije jednog od najslavnijih komandanata ovog puka.

O junaštvu Milivoja Stojanovića hroničari su zabeležili mnoga svedočenja, a njih su saželi i u knjige istoričari mr Radoje Kostić („Toplički vitezovi“) i pukovnik Mirko Dobričanin („Toplički Gvozdeni puk ’Knjaz Mihailo’“), koje su nedavno objavljene.

Prema ratnim dnevnicima ovoga puka, Dobričanin je detaljno opisao borbe na Kolubari u kojima su njegovi ratnici pokazali neviđeno junaštvo, kako oficiri, tako i obični borci, seljaci iz Toplice, Jablanice i Zaplanja.

Odlukom Radomira Putnika i Živojina Mišića da srpska vojska krene u protivnapad, Gvozdeni puk je dobio zadatak od komandanta Moravske divizije, u čijem se sastavu nalazio, da 4. decembra 1914. godine (po novom kalendaru) napadne neprijatelja na utvrđenim položajima Kremenica–Vis i da ga protera preko Kolubare.

Komandant puka Milivoje Stojanović je upravo trebalo da bude smešten u bolnicu, jer je dobio zapaljenje pluća. Kad je, međutim, saznao za naređenje, on je rekao: „Zar da ostavim svoj puk sada, kad moji vojnici idu napred, u smrt? Ne, moje je mesto među mojim vojnicima. Kad se svrši borba, kad potisnemo neprijatelja, otići ću u bolnicu da se lečim. A sad ostajem ovde”.

I stavio se na čelo puka, u prve borbene redove. Austrougarska vojska je utvrdila front na liniji Kremenica–Vis, kom se, zbog ispresecanog terena, teško prilazilo pod neprestanom mitraljeskom vatrom. Posle više ponovljenih juriša, pukovnik Stojanović je sam pošao ispred svojih boraca na još jedan juriš. Poslednje reči bile su mu: „Napred, na neprijatelja!” Pao je pogođen neprijateljskim mecima, ali je puk nastavio napredovanje i, pod komandom zamenika potpukovnika Dimitrija Milića, uspeo da savlada otpor i ovlada rovovima, čime je jedna od važnih tačaka bitke na Kolubari bila osvojena.

Inspirisan slavnim junakom Milivojem Stojanovićem, Stanislav Binički je komponovao čuveni „Marš na Drinu”, za koji je Miloje Popović napisao reči:

„Poj, poj Drino, pričaj rodu mi/Kako smo se hrabro borili /Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode/Krv je tekla /Krv se lila Drinom zbog slobode”. Pesnik Milosav Jelić mu je posvetio svoju pesmu koja se završava stihovima: „Al’ okove zemlji ću skinuti/ Ja ne žalim što ću poginuti”.

A ko je bio Milivoje Stojanović?

Istoričari su zapisali da se rodio u Požarevcu 1873. godine. Posle završene vojne akademije brzo je napredovao i postao komandant Podoficirske pešadijske škole. U Prvom balkanskom ratu bio je komandant 12. puka, a za hrabrost mu je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević lično uručio Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, skinuvši ga sa svojih i prikačivši ga na Stojanovićeve grudi.

Posle balkanskih ratova Milivoje Stojanović je postavljen za komandanta Kraljevske garde. Kad je izbio Veliki rat sam je tražio da preuzme komandu nad jedinicom koja će se neposredno boriti na frontu.

U jurišu koji je na Kolubari vodio pukovnik Stojanović poginuli su i mladi poručnici Sreten Nikolić i Miloje Kitanović, kao i još 53 podoficira i vojnika, dok ih je 224 ranjeno.

U borbama koje su nastavljene poginuo je i kapetan Ljubomir Najdanović, zastupnik komandanta 2. bataljona. Njegov posilni, Voja iz Rusne, kako je zabeležio Jovan S. Dinić, doneo je svog mrtvog komandanta na leđima čak u Niš. Kad je Perki, Ljubomirovoj majci, saopštio da joj je doneo mrtvog sina, i ona je pala. Sahranjeni su zajedno, grob do groba.

Izvor:intermagazin.rs