,,Još ne sviće rujna zora" nastala u Futogu

Prema dokumentu pronađenom u Kikindi, nezvanična crnogorska himna nastala je u Futogu.

U CRNOJ Gori je, mada je slovila i kao kandidat za zvaničnu, i dalje nezvanična himna, u poslednje vreme svojataju je i Bosanci iliti Bošnjaci, ali dileme nema: popularnu pesmu „Još ne sviće rujna zora“ napisao je, a najverovatnije i komponovao Srbin iz Futoga. Reč je o Vasiliju Vasi Nikoliću (1822-1890), advokatu, vojniku, pesniku, boemu...

 

- Imao sam dileme oko te pesme sve dok u Narodnom muzeju u Kikindi nisam našao pesmaricu koju je, rukom, na slavenoserbskom, u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović. Pod brojem 99, u njoj je Nikolićeva pesma „Jošt ne sviti bela zora“. U potonjim verzijama, u njoj jeste promenjena poneka reč, pa je umesto bele, postala rujna zora, ali su to beznačajne izmene - otkriva, za „Novosti“, dr Milovan Miškov, profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Za razliku od izvornog teksta, praktično identičnog današnjem, originalna muzička partitura ne postoji, a ovaj muzikolog i istraživač umetničke tradicije veruje da je Nikolić za pesmu komponovao i muziku.

- Nikolić je vreme u kojem je živeo obeležio i kao jedan od najpoznatijih gitarista svog doba - objašnjava Miškov. - O njemu, inače, biranim rečima piše njegov savremenik Jakov Ignjatović a, uz ostalo, jedno vreme je, na Petrovaradinskoj tvrđavi, bio i ađutant generala Josipa Jelačića kojeg će, nešto docnije, za hrvatskog bana ustoličiti srpski partijarh Josif Rajačić.

Nikolićevo sočinenije, kako se govorilo u njegovo doba, pretrajalo je dva veka. Tridesetak godina pošto je nastalo i uveliko pevano „širom Srpstva“, pojavila se i prva klavirska partitutara koju je napisao Kornelije Stanković, a u svojoj knjizi „Južno-slovjenske popjevke“ iz 1878. prvi put štampao hrvatski etnomuzikolog Franjo Kuhač.

Što se, pak, tiče rasprostranjene predrasude da je reč o crnogorskoj narodnoj pesmi, odnosno nedavnih izjava poznatog sarajevskog pevača Seje Pitića da će dokazati da je, ipak, reč o bosanskoj sevdalinki, Miškov kaže da je sve to - uzaludan posao.

- Pesme su, uvek, lako osvajale prostore, naročito u istom jeziku, čak i kad se on govori u više država, pa je tako i ova stigla i do Crne Gore, ali svakako nije crnogorska - veli Miškov. - Nesvrsishodni su i pokušaji iz Sarajeva da je proglase za svoju. Mogu, naravno, da je pevaju, jer muzika nema granica, ali je to, definitivno, srpska pesma i tu se ništa ne može promeniti. 

VOLELI SU JE MNOGI PEVAČI  

PESMA „Još ne sviće rujna zora“ se, decenijama, nalazila na repertoaru naših najpoznatijih pevača, ne samo narodne muzike. Na gramofonskim pločama ili kompakt diskova do sada su je snimili Bora Spužić Kvaka, Dušica Bilkić, braća Bajić, Nikola Karović, Merima Njegomir, „Sedmorica mladih“, Ljiljana Petrović, Željko Joksimović...

Izvor:Večernje Novosti

Trenutno najcitaniji tekstovi

Pesme koje imaju izvesne slicnosti(obrade i/ili plagijati)

Postoji veliki broj pesama koje lice pomalo jedna na drugu.Negde se desava da dolazi i do obrada(kada muzicar obradi tudju pesmu uz saglasnost autora tj. svog kolege),a negde i do plagijata(kada muzicar obradi tudju pesmu bez znanja i saglasnosti autora tj. svog kolege-zakljucen ugovor je najbolji dokaz o postojanju saglasnosti,bar kada je ova tema u pitanju).U svakom slucaju,izvesne slicnosti postoje.Koja je sada tu obrada,a koja plagijat,to se ne moze sa sigurnoscu definisati.Listajuci po raznim internet portalima,pronasao sam veliki broj pesama koje lice jedna na drugu.Nisam siguran,da li su to obrade ili plagijati,ali mi je simpaticno to sto mnoge od njih lice jedna na drugu.S toga sam resio da napravim jednu listu takvih pesama,potrudivsi se da obuhvatim sto vise.Da li je to konacna lista?Nije,bice toga dok postoje ljudi,i sve dok se bave muzikom,tako da je ova lista mozda trenutno potpuna,ali ubrzo ce i ona nepotpuna biti.Svi sadrzaji su na ovom postu eksplicitno integrisani,ta
--> Opsirnije

Citati o umetnosti

  Umetnost je zelja coveka da izrazi sebe,da zabelezi reakciju svoje licnosti na svet u kojem zivi.(Amy Lowell)   Jaki razlozi cine jaka dela.(William Shakespeare )   Umetnost ima neprijatelja koji se zove neznanje.(Ben Johnson)   Ponavljanje je majka ucenja,ali smrtni neprijatelj umetnosti( Пётр Ильич Чайковский)   Velika umetnicka dela samo su zato velika sto su dostupna i razumljiva svima.( Лев Никола́евич Толсто́й)
--> Opsirnije

Estrada i podzemlje

Слика
Zasto estrada ima posla sa podzemljem?Sta tu trazi?Teska neka pitanja,a mozda i nisu ako damo konkretne odgovore.Da bi saznali pravu istinu,moramo pre svega da postavimo jos neka pitanja.   Ko su vlasnici diskoteka,kafica,klubova ,splavova,Casina barova isl. ? Pisac Marko Lopusina u brojnim svojim knjigama navodi da u 90% slucajeva ljudi sa puterom na glavi(kriminalnim biografijama) jesu vlasnici takvih objekata.Ko je tu konkretno pripadnik takve ,,elite",to ce utvrditi nadlezni organi,a mi idemo nasim putem.   Ko nastupa u takvim objektima? Pretezno pevaci.Objekti u kojima glumci nastupaju nisu pod kontorlom podzemlja,tako da glumci skoro nikad ne dolaze u kontakt sa ovim ljudima.   Da li se pevaci bave kriminalom? U vecini slucajeva ne.Oni kriminalce angazuju da bi im ovi pruzali zastitu,jer samo takvi ljudi cine obezbedjenje,da im finansiraju karijeru,pa posle ovi da im otplacuju i da imaju sigurne termine za nastupe u objektima koje drze krimosi ili da osi
--> Opsirnije