Vranje nije zapamtilo takav sprovod. Ljudi su se podgurivkali i šaputali: „Ne daj bože, ko da je Vladika umro!“
Žena koju su pokopavali je bila starovremenska, a sprovod se ipak razlikovao od uobičajenog. Ispred sveštenika, a odmah iza pogrebnog venca, išla je muzika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju pesme koju je pokojnica najviše volela – „Dimitrije, sine Mitre“. Pesma, to je bila želja i amanet preminule, koja je predosećajući smrt svojim bližnjim izričito rekla da je ne oplakuju mnogo. Preko crnog belo da joj stave, rekla je, i da umesto suza bude pesma.
Tako je tog prohladnog petka 21. februara 1969. godine uz varljivo zimsko sunce i pesmu „Dimitrije, sine Mitre“, ulicama Vranja prošla Stana Avramović Karaminga na svom poslednjem putovanju.
Ko je bila žena koju su pesmom i suzama ispratili njeni rođaci, prijatelji i mnogobrojni sugrađani?
Sa njenom smrću kao da su zauvek odlazila vremena poznatog vranjanskog sevdaha jer Stana Avramović Karamanga je decenijama čuvala, negovala i drugim prenosila izvornu vranjansku pesmu. Neke je pesme i sama spevala, dugo krijući da su njene. Dve pesme je Stana Karamanga uobličila prema tuđem kazivanju o vremenima turske vladavine u Vranju. Ta kazivanja o turskom nasilju oživela su u njenoj svesti u vreme Prvog svetskog rata. Stana je tada bila devojčica i gledala je okupaciono bugarsko nasilje. Kasnije se bojala da će se pesme zaboraviti, ali su pesme prihvaćene u Vranju i nastavljale svoj život kroz razne interpretacije.
Kao retko koja naša narodna pesma, vranjanska pesma „Dimitrije, sine Mitre“ ima svoju istoriju. Nastala je iz stvarnih događaja tragične životne sudbine i predsmrtnog kazivanja, ispovesti, na osnovu koje je i sačuvana.
Zato se sada vraćamo na početak 20. veka i dalje, u vreme kada je Vranje tek oslobođeno od Turaka. Stana Avramović Karaminga, bila je tada dete.
Rasla je okružena ljubavlju, ne sluteći da će jedna noć pomutiti radosni svet njenog odrastanja. Bila je to noć kada joj je majka Magda, na samrti, ispričala istinu o njenom imenu.
Stana Karaminga je imala stariju sestru od tetke, takođe Stanu. Njen muž Dimitrije je bio Karamingi takođe rođak, brat od tetke, ali sa očeve strane. Stana je bila veom bliska sa svojom tetkom i tečom, Karaminginim roditeljima, koji su uvek imali razumevanja za nju. Jednog dana, pročuo se glas da je Stana provela noć sa nekim Stojanom. Toma, Karamingin otac je odmah otišao kod Stane da to proveri.
,,Kako te nije sramota, obraz da nam ukaljaš? Sve smo čuli, jel’ to istina?" – grdio je Toma.
,,Istina je"–odgovorila je Stana bez oklevanja–,,ali muka me naterala. Znaš koja? Da vidim da li mogu sa drugim čovekom decu da imam!"
,,Verujem ti"– reče Toma–,,ali pošto je tako, nemoj sa Stojana, ni on dece nema.Nego idi sa Ristu Garabinu, za njega se ne zna kol’ko dece ima. Idi, pa sa njim ogreši. Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh!"
Nije puno vremena prošlo, a život u Dimitrijevom domu je počeo da se menja. Vest da je Stana u drugom stanju sve je obradovala. Stana koja je u četrdesetoj godini ostala trudna, bila je pošteđena svakog rada i napora. Porođaj je bio naporan i bolan. Stana nije preživela, ali dete jeste. Nedenju dana kasnije, Dimitrijev ujak Toma, Karamingin otac, je odlučio da kaže sestriću istinu:,,Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izedesmo Stanu. Prvo tvoja majka, a moja sestra, pa ti, a onda i ja."
Dimitrije ga je zbunjeno gledao.
,,Tako je.Tvoja majka što je kinjila. Ti, što si bio nerodan. A ja što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje, već od Ristu Garabinu."
Nesrećni Dimitrije je ovo stojički podneo. Odgovorio je ujaku:
,,Ako ujko, neka joj je bogom prosto. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila."
Sutradan,ti na grobu, pred rođacima i prijateljima, dok su Stani izdavali po običaju prvu subotu, poslednje što je Dimitrije rekao, bilo je:,,Ovde, pored moje Stane da me kopate…"
I pre nego što je iko mogao da ga spreči izvadio je pištolj i ubio se.
To je Karamingi te noći ispričala majka Magda, Stanina tetka. U toj noći, posle majčine priče,Stana Karaminga je spevala pesmu „Dimitrije, sine Mitre“. Pesmu je dugo tajila. Skrivala ju je onako kako je i majka skrivala priču o poreklu Karaminginog imena – kao zlu porodičnu kob, kao sramotu rodoskrvnuća, kao stravičnu priču o samoubistvu u familiji.I pre nego što je zašla duboko u osmu deceniju života,Stana Karaminga je sačuvala i prenela izvorne reči i melodiju ove pesme.
Postoji veliki broj pesama koje lice pomalo jedna na drugu.Negde se desava da dolazi i do obrada(kada muzicar obradi tudju pesmu uz saglasnost autora tj. svog kolege),a negde i do plagijata(kada muzicar obradi tudju pesmu bez znanja i saglasnosti autora tj. svog kolege-zakljucen ugovor je najbolji dokaz o postojanju saglasnosti,bar kada je ova tema u pitanju).U svakom slucaju,izvesne slicnosti postoje.Koja je sada tu obrada,a koja plagijat,to se ne moze sa sigurnoscu definisati.Listajuci po raznim internet portalima,pronasao sam veliki broj pesama koje lice jedna na drugu.Nisam siguran,da li su to obrade ili plagijati,ali mi je simpaticno to sto mnoge od njih lice jedna na drugu.S toga sam resio da napravim jednu listu takvih pesama,potrudivsi se da obuhvatim sto vise.Da li je to konacna lista?Nije,bice toga dok postoje ljudi,i sve dok se bave muzikom,tako da je ova lista mozda trenutno potpuna,ali ubrzo ce i ona nepotpuna biti.Svi sadrzaji su na ovom postu eksplicitno integrisani,ta
Umetnost je zelja coveka da izrazi sebe,da zabelezi reakciju svoje licnosti na svet u kojem zivi.(Amy Lowell) Jaki razlozi cine jaka dela.(William Shakespeare ) Umetnost ima neprijatelja koji se zove neznanje.(Ben Johnson) Ponavljanje je majka ucenja,ali smrtni neprijatelj umetnosti( Пётр Ильич Чайковский) Velika umetnicka dela samo su zato velika sto su dostupna i razumljiva svima.( Лев Никола́евич Толсто́й)
Zasto estrada ima posla sa podzemljem?Sta tu trazi?Teska neka pitanja,a mozda i nisu ako damo konkretne odgovore.Da bi saznali pravu istinu,moramo pre svega da postavimo jos neka pitanja. Ko su vlasnici diskoteka,kafica,klubova ,splavova,Casina barova isl. ? Pisac Marko Lopusina u brojnim svojim knjigama navodi da u 90% slucajeva ljudi sa puterom na glavi(kriminalnim biografijama) jesu vlasnici takvih objekata.Ko je tu konkretno pripadnik takve ,,elite",to ce utvrditi nadlezni organi,a mi idemo nasim putem. Ko nastupa u takvim objektima? Pretezno pevaci.Objekti u kojima glumci nastupaju nisu pod kontorlom podzemlja,tako da glumci skoro nikad ne dolaze u kontakt sa ovim ljudima. Da li se pevaci bave kriminalom? U vecini slucajeva ne.Oni kriminalce angazuju da bi im ovi pruzali zastitu,jer samo takvi ljudi cine obezbedjenje,da im finansiraju karijeru,pa posle ovi da im otplacuju i da imaju sigurne termine za nastupe u objektima koje drze krimosi ili da osi
