Kako je nastala pesma „OTVORI MI BELO LENČE”?

Možda i danas u nekadašnjoj Pogačarskoj mahali u Vranju postoji neko ko se još kao dete seća Mileta Pileta, koji je u dubokoj starosti tu i umro 1960. godine. Mile Pile je bio „onaj što ima pesmu”. Od celog društva Miletovog, samo je on imao sreću ili nesreću da čuvena pesma bude njegova. Zahvaljujući pozorišnom komadu Bore Stankovića – Koštana, a kasnije radiju i televiziji, pesma „Belo Lenče” je postala opšte prihvaćena i vrlo popularna kao i mnoge pesme koje govore o neostvarenoj ljubavi dvoje mladih.

Tačna godina rođenja Mileta Pileta se ne zna. Majka mu je govorila da je rođen one godine „kada su zvezde padale” , ali te godine je kometa bilo više nego obično. Ipak, iako rođen ispod toliko zvezda, Miletu ni jedna od njih nije bila naklonjena. Vrlo rano je ostao bez oca, majka udovica sa petoro dece od kojih je Milan – naš Mile bio najstarije. Zato ga je deda, očev otac, uzeo kod sebe da ga podiže i odgaja. Vreme je prolazilo, Mile je stasao, a onda je došlo vreme za prvu ljubav. Ne bi on to ni znao da jednog dana nije ugledao Jelenu–Lenu, odnosno Lenče, koja takođe nije ostala ravnodušna prema mladom udvaraču. Nastaje jedna iskrena mladalačka ljubav kojoj su se Jelenini roditelji usprotivili. Mile više nije mogao ni da vidi Belo Lenče, a još manje da je sretne. Ona je bila pod stalnim prismotrom roditelja, kapija je bila zatvorena, a kapci na prozorima sklopljeni.Najtužnije je što Mile Pile nije mogao ni pismo da proturi Lenčetu, jer je ona kao i većina tadašnjih devojaka u Vranju, bila nepismena. A Vranjanci – k'o Vranjanci. Uvek orni za šalu, a da Miletova muka ne postane tragična, već prolazna „turiše ga u pesmu”. 

Mileta i njegovo obletanje oko Lenčetove kuće. Pesma je nastala kao momačko zadirkivanje,sasvim bezazleno i dobronamerno, ali to je samo požurivalo Jelenine roditelje da je što pre udaju, dok ne pukne bruka.Tako se Lenče udala februara 1898. godine.Ko se smeo tada usprotiviti roditeljima u jako patrijarhalnoj sredini? Godinu i po dana posle Lenčeta, ženi se i Mile Pile. Deda mu je isprosio devojku Ljubicu iz ugledne porodice.Ipak,iako su u svojim brakovima bili uzorni i Mile i Lenče, pesma o njihovoj ljubavi im nije davala mira. Naročito ne Miletu Piletu,čija je žena Ljubica bila bolesno ljubomorna. Mile se trudio da joj uvek u svemu udovolji, ali kad god bi se setila pesme,Ljubica se sa novom žestinom ljutila na muža. Kada bi neko u komšiluku zapevao pesmu o Belom Lenčetu, Ljubica bi ga grdeći i psujući ućutkivala,a mladi su to iz nestašluka često nehajno zloupotrebljavali.Gnev ljubomorne žene je strašan, pa su Miletu presedali i ,,na nos izlazili” mnogi porodični izlasci. Kad bi se na slavama, kućnim sedeljkama ili u kafanama začula pesma o Belom Lenčetu,Ljubica bi demonstrativno napuštala skup, a za njom polako i zlosrećni Mile sa decom.Ljubica i Mile su imali devetoro dece, pa i pored sreće u braku, Ljubica je stalno nezadovoljna uvek iznova gunđala:,,Da sam znala za Belo Lenče, nikada se za njega ne bih udala."

A muž joj nikada nije protivrečio, nikada se nije svađao, niti izgovarao lošu reč. Ljubica je bila jedna od najlepše obučenih žena u Vranju.Imala je sve, ali „Belo Lenče” je mutilo Ljubičinu sreću.Godine uopšte nisu obrisale njenu ljubomoru.Koliko je njeno srce bilo tvrdo i njena sujeta velika, govori i podatak da je Ljubica čak i dvadeset godina nakon smrti Belog Lenčeta, koja je stradala u bombardovanju Beograda 1941. mužu prebacivala grehe iz mladosti, iako je imao više od osamdeset godina i bio oduzet.Tako je Ljubica u svom nemiru jedne noći sanjala kako dolazi Belo Lenče i odvodi joj Mileta. Poverila je svoj san kćeri i zaista, sledeće noći Mile Pile je umro. Zbog tog i takvog sna, Ljubica je bila uverena da je njenog Mileta Belo Lenče uzelo, ako ne na ovom, a onda na onom svetu i na njegovu sahranu nije htela da ide!Možda je i bolje što nije išla. Na samom ulazu u groblje, sprovod se susreo sa svatovima koji su slučajno, baš u tom trenutku pevali pesmu „Otvori mi Belo Lenče”.Neki od prisutnih su pomislili da se ispunjava poslednja želja Mileta Pileta, koji je sve te godine bračnog života ćutao i trpeo neosnovanu ljubomoru svoje žene.O pokojniku je ostalo dosta lepih priča.Priča o njegovoj bakalskoj radnji, gde je kao trgovac propao jer nije umeo da podvaljuje.O fabrici trikotaže, platna i džakova, gde se takođe nije snašao pa je pao pod stečaj.Priča o njegovom pokušaju bavljenja politikom.I naravno priča o ispaštanju zbog ljubavi opevane u pesmi.

Autor teksta:Aleksandra Maksimović

Izvor:Serbian mirror