TRAGIČNA SUDBINA Kleopatre Karađorđević,za nju je spevano „Što se bore misli moje”

Žena sa neobičnim imenom za naše podneblje,koju Srbija ne pamti,a koja je mogla da promeni istoriju poput njene mnogo poznatije imenjakinje.

Sin Vožda Karađorđa, Aleksandar Karađorđević je sa svojom suprugom kneginjom Persidom svom drugom detetu izabrao ime – Kleopatra.

Starija sestra kralja Petra prvog, Kleopatra, rođena je 26 novembra 1835. godine u Vlaškoj, gde je porodica i živela do njene četvrte godine kada se sele za Srbiju kako bi njen otac obavljao dužnost ađutanta Mihaila Obrenovića, sina knjaza Miloša. Na taj način su se dve kumovske loze „izmirile“, nakon ubistva Karađorđa.

Nakon samo tri godina, njen otac Aleksandar biva izabran za kneza, da bi se nakon dve godine i uselilo zvanično u dvor – današnju skupštinu grada Beograda.

Sa obzirom da su živeli u luksuzu i da su pripadale višem staležu, Kleopatra i njena, dve godine starija sestra Poleksija, dobijaju privatnog učitelja Matiju Bana, koji zbog njih dolazi iz Carigrada.

Za to vreme, smatralo se da je Kleopatra bila nadarena izuzetnom lepotom, ali i da je bila skromna, tiha i veoma povučena. Možda je ovakav njen karakter i prouzrokovao njenu preranu smrt.

Bila je veoma posvećena učenju, a pored klasične nastave uzimala je i časove klavira kod češkog pijaniste i kompozitora Alojza Kalauza.

Govorilo se da je Mihailo Obrenović bio veoma zaljubljen u prelepu Kleopatru, a i da je ona gajila simpatije prema njemu. Iz današnje perspektive, mnogi veruju da se tragična sudbina ovog nesuđenog para može uporediti i sa ljubavnom pričom Laze Kostića i Lenke Dunđerski.

Da je kojim slučajem ova „kumovska“ zabranjena ljubav i ostvarena, to bi značilo sjedinjenje između porodica Karađorđević i Obrenović, a samim tim bi i istorijski put Srbije bio drugačiji. Međutim, sudbina nije dozvolila srpskoj Kleopatri da promeni svet.

Za Kleopatrin 15. rođendan, njen učitelj klavira Alojze Kalauza komponovao je pesmu „Što se bore misli moje“ a prelepe reči je napisao lično Mihailo Obrenović. Zato su svi verovali da su prelepi ljubavni stihovi posvećeni upravo Kleopatri, kao dar za rođendan.

Stihovi pesme glase:

Što se bore misli moje

Iskustvo mi ćutat` veli,

Bež`te sada vi oboje

Nek mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga

sjajnom suncu podoban

plenio je srce moje,

učinio robom ga.

Da te ljubim, ah, jedina

celom svetu kazaću,

sam` od tebe, ah, premila,

ovu tajnu sakriću.

Samo pet godina nakon ovog događaja, Kleopatra se udaje za Milana Petronijevića, sina ustavobranitelja Avrama Petronijevića. Pompezno venčanje održano je u Sabornoj crkvi, a brak je potrajao manje od četiri meseca.

Mnogi veruju da je Kleopatra duboko bila nesrećna, i da je duševna patnja rezultirala da premine sa svega 20 godina. Nisu joj mogli pomoći ni najbolji lekari u Austriji kao ni banje u Glajhenbergu.

Njeno telo je balsamovano i iznajmljenim parobrodom prebačeno za Beograd. Crkvena zvona nisu prestajala 3 dana da zvone, dok je Srbija tugovala za mladom i lepom Kleopatrom.

Kod Kosmaja, u Nemenikućama se nalazi Kleopatrina česma, koju su podigli Kleopatrin otac knez Aleksandar i majka kneginja Persida u pomen svoje prerano preminule ćerke. Česma je obnovljena 1997. godine.

Na česmi je napisano: „Persida Karađorđević, knjaginja Srbska, podiže ovaj istočnik za spomen svoje premile kćeri, Knjaževne Kleopatre, rođ. 14. nov. 1835, a upokojene 1. julija 1855. god“.

Izvor:Srbin.info