80 godina Bitke na Neretvi

 

U filmu ,,Bitka na Neretvi”–kao uostalom,i u čitavoj komunističkoj ratnoj kinematografiji–doslovce sve je okrenuto naglavačke.Zato ono što su snimali komunisti ne spada u umetnost,jer umetnost podrazumeva humanizam,sa kojim je laž nespojiva

PIŠE: Miloslav Samardžić

Zbog istoimenog filma,Bitka na Neretvi je najpoznatija bitka sa naših prostora iz Drugog svetskog rata.Godišnjica bitke redovno se obeležava,kako na licu mesta, od strane predstavnika Bosne i Hercegovine, i na žalost Republike Srpske, tako i u medijima. Možemo očekivati da će ,,okrugloj” godišnjici,koja predstoji,biti posvećeno mnogo više pažnje i da će film ponovo biti repriziran na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Razume se,film ,,Bitka na Neretvi” najavljuje se kao prikaz istinitih događaja.Tu i tamo, pristalice komunističke ideologije pozivaju se na ,,umetničke slobode”,dodajući da na primer,ni u filmu ,,Spašavanje redova Rajana” nije prikazano baš sve onako kako se zaista odigralo.

I nije,naravano,jer je nemoguće.Ali,u filmu ,,Bitka na Neretvi”–kao uostalom,i u čitavoj komunističkoj kinematografiji,a preciznije rečeno,u njihovoj istoriografiji–doslovce sve je okrenuto naglavačke.Zato ono što su snimali komunisti ne spada u umetnost,jer umetnost podrazumeva humanizam,sa kojim je laž nespojiva.Posebno nema mesta terminu ,,umetničke slobode”, jer je komunistima svojstveno ukidanje svih sloboda koje je moguće ukinuti.Prosto rečeno,ma koliko neko relativizovao umetničke slobode,one ne bi trebalo da se pominju u istoj rečenici sa sistemom čija odlika je nesloboda svake vrste, pa i umetnička.Ostaje samo fakat da se sa pozicija državne moći laž predstavlja kao istina,sa nesagledivom listom posledica takvog čina.

Partizani prelaze Neretvu. Za razliku od prikazanog u filmu,nemačka avijacija ih ne napada, jer su tada bili u paktu sa Nemcima

Koliko to sve daleko ide,čak i danas,2023. godine,pogledaćemo na ,,Vikipediji”,gde piše:

,,Nakon bitke na Neretvi četnici više ne predstavljaju ozbiljnu vojnu silu i skoro su neutralisani zapadno od Drine.Ovo je imalo značajne posledice nekoliko meseci kasnije kada je kapitulirala Italija.Tada su partizanske snage bile jedine u prilici da razoružaju italijanske garnizone te uspostave logističke veze sa zapadnim saveznicima u Italiji.Partizani su time ne samo stekli dodatnu vojnu prevagu u odnosu na četnike,nego i postali dovoljno snažan politički faktor da na Teheranskoj konferenciji budu zvanično priznati kao deo savezničke antifašističke koalicije.”

Naravno,ovo što piše na Vikipediji,piše i u svim knjigama zvaničnih istoriografa u Srbiji, samo što je ovde ukratko sažeto.Međutim, problem je što ni jedna od citiranih rečenica nije tačna, jer:

• Posle Bitke na Neretvi,u oblasti Neretve nije bilo partizana (pošto su bitku izgubili),

• Posle Bitke na Neretvi usledila je Bitka na Sutjesci, tj. nemačka Operacija ,,Švarc”, iz koje su se četnici izvukli sa minimalnim gubicima, dok je iz sastava komunističke glavnine ubijeno 12.000 od 16.000 partizana. Tada su Nemci poubijali i sve partizanske ranjenike, čije spašavanje je navodno bilo glavni cilj Bitke na Neretvi.

• Uoči kapitulacije Italije, septembra 1943, partizana je u celoj zemlji bilo 25.000, a četnika mnogo više.

• Četnici su bili u boljoj prilici da razoružaju Italijane. Preciznije rečeno, sami Italijani, kada su ponudili kapitulaciju, preko ambasadora u Lisabonu, tražili su da se pridruže četnicima u borbi protiv Nemaca na Balkanu. Međutim, Zapadni saveznici su to odbili, naređujući Italijanima da se predaju komunistima. Italijani su tu naredbu, kao ponižavajuću, bojkotovali, pa su otišli preko Jadrana, u svoju zemlju. Ono malo njihovih jedinica što nije uspelo da ode, razoružali su podjednako i četnici i partizani. Oružje koje su Italijani dali partizanima, ovima će nekoliko meseci kasnije oteti Nemci.

• U Teheranu partizani nisu priznati kao deo ”savezničke antifašističke koalicije”. Takva koalicija, inače, nije ni postojala. Uglavnom, na konferenciji ”velike trojice” u Teheranu nije bilo priznanja za partizane, već je i dalje kao zvanični saveznik figurirala Kraljevina Jugoslavija, sa svojom vojskom (četnici).

U drugom tomu knjige ,,General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta”,Bici na Neretvi posvetio sam oko 200 stranica, uz 422 fusnote(a to su po pravilu dokumenta svih učesnika događaja).Pošto je, dakle,priča preobimna,ovde ću skicirati samo osnovne događaje iz Bitke na Neretvi:

• januara 1943. počinje nemačka Operacija ,,Vajs” na partizansku tzv. ,,Bihaćku republiku”.Nešto ranije,Ante Pavelić je obavestio J. B. Tita o ovoj operaciji,pa je partizanski vođa, zauzvrat,sve tri mobilne divizije koje je imao poslao u napad na četnike.

• Partizani sprečavaju srpskim civilima da se povuku na obližnju teritoriju pod kontrolom Italijana ili četnika,već zbegove usmeravaju ka Bosanskim planinama.Od mraza,ili od ustaša, krajem januara i početkom februara zbog ovoga je stradalo više desetina hiljada Srba.

• Deo partizana otkazuje poslušnost Titu i odbija da se povuče prema Hercegovini,odnosno prema reci Neretvi.

• Tito prema Neretvi kreće sa oko 15.000 partizana, tzv. Glavna operativna grupa: 1,2 i 3 divizija,koje su bile najbolje naoružane i jedine mobilne,zatim ostaci 7. i delovi 9. divizije.

 

–Iza Neretve teritoriju su držali četnici,među kojima i četnici legalizovani kod Italijana.

 

–Partizani usput zauzimaju nekoliko italijanskih garnizona, koji su imali po 500-800 vojnika (Prozor, Jablanica, i još jedan).
 

–Hteli su da pređu most u Konjicu i da produže uz Neretvu, prema Foči.
 

–U Konjicu je bilo 500 Italijana, a u i oko Konjica kapetan Lukačević kao komandant Desnog krila, sa nešto preko 5.000 četnika.
 

–Od 20. februara 1943.Lukačević nanosi više uzastopnih poraza komunistima, tako što izlazi ispred Konjica,pre nego što oni dođu do varoši.
 

–Na centru,komunisti su prešli reku,inače plitku u to doba– gaznu,ali kako su teško poraženi na glavnom pravcu napada, odlučuju da se vrate na zapad, u Centralnu Bosnu.
 

–Pre povlačenja, partizani ruše sva tri mosta na tom delu reke, misleći da će tako zaustaviti četnike.Posle su Titovi generali Jakšić, kaomandat 7.divizije,i Žujović,iz Vrhovnog štaba,rušenje mostova označili kao jedan od najkatastrofalnijih poteza J. B. Tita. Naime, pošto je reka bila plitka. četnicima nisu bili potrebni mostovi, ali su bili potrebni partizanima, jer su oni imali oko 200 kamiona,12 tenkova i 12 topova,koje su upravo zaplenili Italijanima.Kada su se vratili na Neretvu,sve ovo morali su da bace.Takođe,četnici nisu smeli da idu preko Neretve,dalje na zapad, zbog Nemaca, a naročito kada su saznali za nemačko-partizanski pakt..
 

–Posle nekoliko dana,partizanska glavnina koja je poslata natrag, na zapad javlja da ne može proći, jer ima mnogo Nemaca (u stvari bilo ih je malo,ali partizani više nisu imali snage zbog stalnih marševa).
 

–Delovi koji se još nisu bili povukli javljaju da most kod Jablanice nije sasvim srušen i da ga čuva svega 280 slabo naoružanih četnika Durmitorskog korpusa.
 

–Na taj most šalju oko 1.000 partizana i oni 8.marta prelaze reku.
 

–Nekoliko dana ranije komunisti su poslali delegate kod Nemaca, sa predlogom da se zajedno bore protiv Engleza čije iskrcavanje se očekuje, i četnika;od toga dana nastupa primirje između njih i traje  do 17. maja 1943.
 

–Posle par dana komunisti zauzimaju Nevesinje, prvu varoš iza Jablanice; razlog:major Đurišić nije doveo rezervu na vreme, pukovnik Stanišić se povlačio gotovo bez borbe,kapetan Lukačević je posustao,a major Baćović sa najboljim hercegovačkim jedinicama se nije vratio iz oblasti Knina.
 

–Sve partizanske jedinice i ranjenici prelaze Neretvu do 15.marta; Nemci ih nisu napadali zbog pomenutog pakta.
 

–Baćović se vraća i dolazi do još pet bojeva za Nevesinje;posle šestog boja,aprila meseci,komunisti u dolini Neretve i u celoj Istočnoj Hercegovini definitivno su potučeni;Baćović ih sabija u kanjon reke Pive u Crnoj Gori;Draža čestita majoru Baćoviću i vojvodi Jevđeviću na ostvarenoj velikoj pobedi.
 

–Na strani legalizovanih četnika povremeno se borila italijanska grupa ,,Skoti”,sa oko 2.000 vojnika.
 

–Komunisti su imali podršku ustaša iz Fazlagića kule.
 

–Četnici su za vreme operacija na Neretvi često minirali prugu Sarajevo–Brod,kako bi omeli Nemce da dovuku pojačanja i da započnu očekivanu operaciju protiv njih; zbog ovoga Nemci aprila 1943. pokreću Operaciju ,,Tojfel” protiv Ozrenskog korpusa,čija teritorija se nalazila uz tu prugu. Bitka na Neretvi za četnike je bila Bitka za jadransko zaleđe, tj. Nemce su smatrali većim neprijateljima od partizana.Protiv partizanske glavnine na Neretvi su se borile samo lokalne četničke jedinice, ojačane Crnogorcima.
 

–Drugi deo partizana prošao je Crnu Goru i stigao do Lima; Đurišićeve jedinice su rasturene, Stanišićeve na zapadu Crne Gore takođe;Draža je zato na Lim pozvao leteće brigade Rasinskog i 2. ravnogorskog korpusa (ukupno 2.000 vojnika).
 

–Početkom maja 1943. oko partizana nalazilo se 20.000 četnika, a oko četnika 65.000 Nemaca, sakupljenih za Operaciju ,,Švarc”.U planu za Operaciju ,,Švarc”,koji je diktirao Hitler,ne pominju se partizani, već samo uništenje četnika, a naročito Dražinog štaba u selu Lipovo iznad Kolašina.
 

–Nemci 12. maja napadaju Baćovićeve četnike koji su napadali partizane u dolini Pive, što su komunisti proslavili,ne očekujući da će i oni biti napadnuti, jer su verovali u primirje sa Vermahtom.
 

–Draža se 13.maja izvlači iz nemačkog obruča kod Brodareva.
 

–Đurišić 13.maja čeka Nemce u Kolašinu,ali oni ga hapse, sa oko 2.000 boraca.
 

–Nemci počev od 17. maja napadaju i komuniste, koji su ostali sami u obruču,pošto su se svi četnici,sem Đurišićevih,izvukli; delom su se izvukli iz obruča uz pomoć Italijana.
 

–Komunistička glavnina u obruču je uništena, ostalo je u životu svega 4-5.000 partizana,koje je propustila nemačko-hrvatska ,,Vražja divizija”,na koju su slučajno nabasali.Nemci su poubijali i sve partizanske ranjenike (oko 4.000). 

 

Izvor:Pogledi