Kako se Tijana i Ksenija Milošević druže sa svojim fanovima?

Tijana Milošević,ko je to?Kćer klarinetiste Bokija Miloševića,čoveka koji je svakog petka uveče najavljivao novi ,,Grand show'' svojim nastupom. Bokijeva kći je pratila na ,,Pesmi Evrovizije'' Željka Joksimovića na violini 2004. godine,kada je on nastupao prvi put. Da,to je upravo onaj Željko,koji je pljunuo na svoje fanove,o čemu sam pisao pre desetak godina,tako da sada neće biti reči o njemu,jer on i nije tema. Takođe,ta ista Tijana je na pomenutom festivalu 2006. godine sa svojom sestrom Ksenijom pratila na istom instrumentu,grupu ,,Hari Mata Hari'';da,onog legendarnog Harija,ali stvarno legendarnog,kako na sceni,tako i iza scene.

Ksenija Milošević,ko je to?Još jedna kćer čuvenog Bokija Miloševića,bivša pevačica grupe ,,Beauty Queens'',pratila grupu ,,Hari Mata Hari'' na ,,Evroviziji'' 2006. godine na violini,sledeće godine na istom festivalu pevala prateće vokale pobednici tog festivala,Mariji Šerifović;iste godine pratila je već pomenutog Željka Joksimovića na koncertu u Beogradskoj Areni,kao i na ,,Pesmi Evrovizije'' 2012.godine(sve na violini),nekoliko godina kasnije pratila je i svog kolegu Nemanju Radulovića na violini,na njegovim koncertima;supruga je kantautora Saše Miloševića Mareta,koga možete gledati u žiriju audicije ,,Nikad nije kasno''. Inače,Saša Milošević Mare je ubedljivo najveći krivac,zato što je album sjajnog Željka Vasića ,,Nema dalje'' poneo najveći broj hitova(bukvalno,svaka pesma mu je bila hit),jer je on tada najviše pesama napisao za Vasića. Da,onaj Mare,koji je za čika Rođu Raičevića pisao pesmu ,,Sudnji dan'';takođe hit,ali to su sve sitnice,kad bi se šalili.

Ove bre violinistkinje imaju mnogo jake CV-e,čoveče! Pa osobe sa takvim renomeom,svako bi hteo da upozna. Tu smo,zato sam se zatekao na pravom mestu,ali ne baš u pravo vreme. Zašto? Pa zato što su ove dame,imale svoj koncert na ,,Ledamus(Leskovac's days of music)'' festivalu 18.11.2025. u 18 časova u Centru za naučno usavršavanje,u organizaciji leskovačke Muzičke škole(činjenica za kojom žalim,što od Boga nisam dobio dar za pohađanje takvog obrazovnog profila). Inače,u istom centru je nekada i Leskovački kulturni centar otvarao svoje filmske festivale,dok nisu usvojili moj predlog,da treba sve da organizuju u svojoj bioskopskoj sali,uprkos tome što navedeni centar ima jako lepo dvorište. Međutim,kako sam bio sprečen da te večeri prisustvujem,odlučio sam da iskoristim sreću,koja me poslužila;a to je,da sutra dan(danas) budem prisutan u sali pomenute Muzičke škole u 11 časova,te tako upoznam ove violinistkinje evropskog ranga. Tom prilikom,imao sam prilike da se podsetim pojedinih časova iz Muzičke kulture o gradivu vezanom za krešendo(<) i dekrešendo(>). Naime,Tijana i Ksenija imale su u okviru programa festivala radionice sa našim mladim muzičarima tj. učenicima srednje i više muzičke škole,gde su ovi imali zadatak da se predstave svojom interpretacijom,a one su bile te koje su ocenjivale njihov talenat i ukazivale im na greške koje su napravili tokom sviranja. Ovom prilikom,uhvatio sam jednu bitnu rečenicu Tijane Milošević,koja je glasila ovako:,,Nije bitno kome svirate niti pred koliko ljudi svirate,važan je vaš odnos prema kompoziciji koju svirate.'' Dakle,tu smo,Tijana kaže da je nebitno da li nastupate pred nekim profesorom,biznismenom,svetskom facom ili masom anonimnih ljudi,SVI SU PODJEDNAKO VAŽNI!Dakle,najvažnije je umetnici,kako ste spremili gradivo. Takođe,Tijana je dala recept muzičarima kako da pobede tremu,a to je da trebaju da treniraju sistem udisaja i izdisaja kroz nos,jer kada se dah u organizmu zaustavi,onda i interpretacija ne može biti dobro izvedena. Međutim,da kažem da sam i razumeo ovu našu muzičku mladež,pa kako da nemaju tremu,kada ih slušaju i ocenjuju osobe sa ovoliko jakim poslovnim referencama. U ovom školskom času koji je trajao oko 50 minuta,Tijana i Ksenija su čak i profesorima Muzičke škole podelile savete,kako da postupe sa svojim učenicima,gde da obrate pažnju,kako bi ovi postali još bolji violinisti,tako da je ova njihova interakcija,i sa osobljem,i sa učenicima,po meni bila apsolutno sjajna. Ostaje mi,da dodam i to,da su konstatovale da se trema jednog violiniste prepoznaje,po tome koliko on lagano pokreće svoje gudalo preko žica na violini tj. što laganije-to pouzdanije(kod violine prsti igraju ključnu ulogu,a ne šake).

Kakav je njihov odnos sa publikom?Po mom mišljenju sjajan;ja sam zadovoljan.