Anegdote o pojedinim ljubavnim pesmama

Na žalost, većina pesnika i muzičara, koji su inspirisani neuzvraćenom ili nemogućom ljubavi, kao i nesrećnim događajima, posvetila je svoje pesme ženama i upravo ti stihovi sa ukusom tuge su postali antologijski.

Legendarni mostarski pesnik Aleksa Šantić nije bio zaljubljen u Eminu Sefić, jer u vreme kada joj je posvetio stihove  ,,Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, s ibrikom u ruci stajaše Emina" ona je imala tek jedanaest godina. Rekorder u skokovima (13) sa Starog mosta na Neretvi Emir Balić govorio je da je Emina zaista bila nešto posebno, čak se i mostarskom kaldrmom, onako u nanulama, šetala dostojanstveno i elegantno, a njeno ovalno lice imalo je poseban šarm koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, pa ni samog književnika Aleksu Šantića, koji je pre jednog veka bio prosto opčinjen devojačkom lepotom u tako ranoj mladosti. Pisac je, inače, bio njen prvi komšija i opčinila ga je kada je jednom prilikom prolazeći pored njene kuće ugledao Eminu s ibrikom u ruci. Pesmu o Emini narod je toliko prihvatio da je postala najslušanija sevdalinka.

Kantautor iz Šibenika Arsen Dedić, zanesen Splićankom Ines Bareza, posvetio joj je svoju pesmu ,,Ne daj se, Ines", koju je čežnjivim glasom svojevremeno odrecitovao doajen jugoslovenskog glumišta Rade Šerbedžija. Ines sada ima 67 godina i živi u Milanu, gde se bavi astrologijom, ezoterijom, jogom, slika i vaja, a udata je za jednog italijanskog arhitektu. Ona se početkom Drugog svetskog rata sa majkom preselila u Sombor, a potom zbog baletske škole u Beograd. Sredinom šezdesetih, u srpskoj prestonici je preko zajedničkog prijatelja Arsen upoznao markantnu Dalmatinku, koja je posle kraćeg razgovora ostavila toliko snažan utisak na Arsena da joj se prilikom sledećeg dolaska u Beograd sam javio i tako je jednog kišnog dana započela njihova romansa. Ines je kasnije pričala da je Arsen maštao o zasnivanju porodice, odnosno ženi i deci koji će ga čekati kod kuće, ali ona sebe ipak nije videla u takvoj situaciji, pošto ništa nije očekivala i smatrala je da njih dvoje nemaju šta da grade. Romantičan početak nije prerastao u dramatičan kraj, jer su međusobno suprotne stavove o budućem životu razumno prihvatili kao neminovnu stvarnost. Dedić je tada imao 25 godina. Ines je kasnije priznala da je Arsenu zaista, kao u pesmi iz zbirke ,,Brod u boci", pisala pisma na raznobojnim hartijama, jer navodno nije volela belu. Zeleni autobus koji se ,,ruši niz jednu beogradsku padinu" zaista je postojao, a njeni rumeni obrazi sa njegovom pojavom ušarili bi se i na jesenjem vetru. Arsen Dedić je pominjao mnoga ženska imena u svojim stihovima, a poslednju pesmu sa posvetom namenio je svojoj unuci ,,Lu".

Lidera ,,Bijelog dugmeta" Gorana Bregovića je dosta žena inspirisalo da im posveti svoje stihove, a jedna od njih je i poznata manekenka Ljiljana Tica, kojoj je napisao pesmu ,,Mogla je biti prosta priča", a na ime kćerke nekadašnjeg uticajnog bosanskohercegovačkog političara Branka Mikulića adresirao je pesmu ,,Uspavanka za Radmilu M". Životnoj saputnici pesmu je posvetio i Ljuba Aličić, kroz stihove ,,Svirajte mi za Željanu, moju ljubav, moju ranu, svirajte za dane sreće, njoj poklanjam ovo veče". Dejan Cukić je supruzi Milici posvetio pesmu ,,Mokre ulice" (,,Ja stojim ovde visok do tavanice i moja ljubav za te nema granice, jer ja te volim, Milice"). Pop pevač Sergej Ćetković je supruzi Kristini namenio pesmu ,,U tebi sve mirno spava, sa tobom je sve i san i java, ja borim se da tako ostane, Kristina".

Kompozitor Dragan Toković napisao je evergrin narodnjak ,,Volela me jedna Vranjanka" koju je pevao Staniša Stošić. U pesmi se prepoznala sada sedamdesetogodišnja Jelena Đorđević, koja je davne 1972. u Vranju upoznala Tokovića. Jelenu su svi u to vreme u Vranju zvali Lela Numerka, mnogima je slomila srce, pa tako i Tokoviću. Ali jedino je on napravio pesmu i to još kakvu. 

Kantautor Đorđe Balašević je bio veoma iskren u stihovima svoje pesme ,,Olivera", koju je posvetio svojoj supruzi, u kojoj kaže: ,,Drugi bi sve imalo smisao, ne bih svakoj pesme pisao, da sam znao da postojiš, Olivera". Suprugama Dubravki i Milici su pesme posvetili i Luis — ,,Dudo".

Đorđe Balašević je svojoj supruzi Oliveri posvetio i pesmu ,,Provincijalka",a evo šta ona o tome kaže:

,,On tvrdi da je ta pesma vezana za ovu sobu(soba 212 u Studentskom domu ,,Slobodan Bajić"). Ja znam da sam za stolom čitala beleške sa predavanja, spremala ispit i gledala često kroz prozor čekajući kada će se pojaviti. Tada mobilnih telefona nije bilo, pa je Đole zviždao pod prozorom. Taj zvižduk i danas koristi kad negde zalutamo u nekom gradu ili tržnom centru. Kada bih čula njegov zvižduk, brzinom svetlosti bi strčala kroz hodnik da ga vidim, tako da je ta pesma to na vrlo lep način ispričala“

Jedan od momaka zaljubljenih u Vilheminu Minu Karadžić,kćer Vuka Karadžića bio je i pesnik Branko Radičević koji joj je posvetio svoju najlepšu pesmu ,,Pevam danju, pevam noću",današnji hit Zdravka Čolića.

Iako se godinama unazad priča da je pesma posvećena Arkanu, istina je da su reči upućene drugom čoveku. Radi se o Cecinom nekadašnjem dečkom, bivšem fudbaleru Crvene zvezde Vladanu Lukiću.

Kako se pričalo, Ceca i Vladan navodno su bili i vereni, a do raskida je došlo zbog Lukićevog odlaska u vojsku.

Maja Maričić prethodnog proleća sasvim slučajno je ušetala u njegov život, a onda je otputovala preko okeana. On je bio frontmen i gitarista EKV-a, jedna od zvezda jugoslovenske rok scene, a ona studentkinja istorije umetnosti. Dok je čekao njen povratak, Milan joj je napisao pesmu ,,Srce”, a ona se vratila nakon godinu dana i ostala sa njim do samog kraja.

 

 

  

Srodne teme:

Anegdote o pojedinim pesmama

Anegdote o pojedinim drevnim narodnim pesmama

Kojim damama je Bora Čorba posvetio pesme?

Izvori:

Riznica srpska

Nedeljnik

Kurir
Popularno

Stil Kurir