Kako oporezovati pripadnike Glamura?

Sta je to Glamur?Nemate pojma.Znam.Sta je to Dzet-set?To su ovi glumci,pevaci,sportiste isl.Greska!

Dzet-set je drustvo svetskih privrednika i oni predstavljaju visi stepen Dzet-seta,dok politicari predstavljaju nizi stepen tog krem drustva.Sto se tice glumaca i pevaca,drustvo kom oni pripadaju nije Dzet-set,vec Glamur,dok sportista nema ni u jednom,ni u drugom drustvu.

Izmedju Dzet-seta i Glamura moze postojati izvesna povezanost putem rodjackih,ljubavnih ili prijateljskih veza i nikako drugacije.

Mnogi se pitaju koliko su ti ljudi bogati,odakle im to i svako bi hteo da se ugleda na njih.Svi mi znamo da se u zivotu uspeva na sve nacine,neki to rade postenim radom,neki putem veza,a neki neizmirivanjem odredjenih obaveza.Kakve su to obaveze?To su neizmireni dugovi prema poveriocima,gde izmedju ostalog spada i evazija poreza.Ko to radi?Odakle znam.Znam samo kako se to radi,jer sam na fakultetu ucio o tome.

Evazija poreza

Evazija poreza jeste izbegavanje placanja poreza i nju vrsi poreski obveznik neplacanjem istog,tako sto poreskoj upravi ne prijavljuje svoje prihode ili otvori svoj privatan racun u off-shore kompaniji,mozda i samu off-shore kompaniju sa ciljem da mu poresko opterecenje bude manje.Te kompanije zauzimaju povrsinu kao jedan mali lokal i otvaraju se u drzavama koje imaju status poreske oaze(drzave sa niskim poreskim stopama tj. sa povoljnim finansijskim sistemom).Kako drzava da se izbori sa ovim?Jedino resenje je prilagoditi sopstveni poreski sistem aktuelnoj poreskoj konkurenciji(poreska konkurencija postoji kada se drzave nadmecu da ponude trzisnim ucesnicima povoljniji poreski sistem,kako bi povecali svoje fiskalne prihode ili privukli investitore),jer zabrana na ovakve aktivnosti je u svetu trenutno neprimenljiva.Pripadnici Glamura nece pribegavati ovoj aktivnosti,ako im cena poreza ne bude suvise visoka.

Biznismen Dragan Radovic,inace ekonomista po obrazovanju(odsek racunovodstvo) procenio je evaziju iliti utaju(proneveru,kradju,prevaru) poreza po bransama na jednom apstraktnom(opstem) nivou,gde je precizirao da evazija poreza na estradi iznosi 90 miliona evra!Konkretne procene nije bilo,zato sto to zahteva pojedinacnu procenu finansijskog stanja kod apsolutno svakog poreskog obveznika(lice koje ima obavezu da plati porez),a to moze samo poreska uprava da izvrsi i niko vise.

Medjutim,ima jos nacina za evaziju.

Prevaljivanje poreskog tereta

Poreski teret ima apsolutno svako ko obavlja delatnost lukrativnog karaktera(sticanje dobiti),sto znaci da subjekti koji nabavljaju sirovine,oni ih prodaju proizvodjacu,od kojih on pravi proizvod.Oni su duzni da plate porez na prihode koje ostvaruju,ali ne moraju,jer po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji(u daljem tekstu ZPPA) imaju prava da prevale svoj poreski teret na proizvodjaca kome prodaju te sirovine,tako sto ce mu uracunati porez u prodajnu cenu,a ne da placaju iz svog dzepa.To isto radi i proizvodjac koji prodaje svoj prozivod prodavcu gotovih proizvoda(butici,razni saloni,trgovine za prehranbenu robu,prodavnice obuce isl.),dok prodavac tih proizvoda sve te obaveze prevaljuje na krajnjeg potrosaca tj.kupca.Dakle,kupac prilikom kupovine nekog proizvoda placa 3 poreza:porez na nabavljene sirovine,porez na proizvedeni proizvod i porez na promet.Posto se svi ti porezi odredjuju u skladu sa visinom cene proizvoda,oni najcesce i nisu tako visoki i sve je to odradjeno u skladu sa Zakonom.Kod pevaca i autora pesme(kompozitor,tekstopisac,aranzer),slika je malo drugacija.Kada autor uradi pesmu,on ostvaruje prihode od toga.Shodno s'tim,sledi i porez na taj prihod,koji autor moze da prevali na pevaca,tako sto ce mu ga uracunati u cenu autorskog dela.Ovde postoji mogucnost za evaziju,tako sto ce se PEVAC POTPISATI KAO AUTOR PESME,DA NE BI PLATIO POREZ,JER NE MOZE SAM SEBI DA PRODA AUTORSKO DELO!Zasto bi pevac to uradio?Samo zbog toga,sto ne moze taj porez da prevali na fanove,jer se on sam nalazi ovde u ulozi krajnjeg potrosaca tj. kupca.Pevac moze biti ovde oslobodjen placanja poreza,jedino ako je on napisao pesmu koju peva.Koje poreze pevac moze da prevali na svoje fanove?To moze da uradi kod ostvarenja sledecih prihoda:

-prihodi od izvedene interpretacije tj. od drzanja koncerta

-prihodi od prodaje izdatog autorskog dela,tacnije CD-a.

Sto se tice prihoda od prodatog CD-a,tu se moze ista praksa primeniti kao kod izdavanja knjiga,da izdavac naplati svoj honorar,pa da izdavacka kuca brine o prodaji autorskog dela.Onda oni imaju obavezu da brinu o prodaji tog autorskog dela i pravo da prevale porez na kupce,dok autor ima obavezu da plati porez na honorar.Iskren da budem,ne znam koliko se u praksi primenjuje i jedno i drugo,jer se ne bavim time profesionalno.Ipak,osvrnuo bi se na pomenutu evaziju prilikom kupovine autorskog dela.Zasto?Zato sto nju pevac moze da vrsi uz saglasnost autora ili bez njegove saglasnosti.I jedno i drugo je jako problematicno.Sigurno je da autor nece pristati da se njegov talenat krije iza tudjeg imena.On to moze dva do tri puta samo da istolerise,ali to nece da tolerise i sam Zakon,kao ni drzavni organi!Mnogo je veca problematika,kada ovako nesto pevac uradi bez sagalsnosti autora.Gde naci dokaze?Kako osporiti potpis?Resenje se ogleda u tome,da autor pre nego proda pesmu pevacu,zastiti je u Zavod za intelektualnu svojinu.Sto se tice reditelja,glumaca,scenarista i ostalih ista je prica kao i kod izdavanja knjiga,gde se autorska prava prodaju ili televiziji ili izdavackoj kuci.

Porez na prihode od prodaje proizvoda(roba i usluga)

Ne mora svaki proizvod da bude roba i da se stavi u promet,vec neki od njih se ogledaju i u vidu usluga(sisanje,tocenje pica,posluzenje jela isl.)i sve ce to biti oporezovano ako je tu prepoznat lukrativni karakter.Izvedba interpretacije,glume,komedije i melodije je usluga i nesumnjivo je da ona ima lukrativni karakter,tako da i tu sledi porez.Medjutim,pitanje koliko je u ugostiteljskim objektima(restorani,kafici) i zabavno-rekreativnim ustanovama(diskoteke,pozorista,bioskopi,sportske hale) prisutna poreska kontrola.Sigurno je da to gostima nikada nece biti poznato,ali i ovde moze da se vrsi oporezivanje.Kako ovde izvrsiti oporezivanje?Na osnovu zakljucenog ugovora izmedju umetnika koji nastupa i vlasnika odredjenog objekta gde se nastupa.Zasto bas tako?Zar ne moze da se prekontroslise prodaja karata?Pozeljno je i to,jer ima i pustanja bez karte i deljenja karata,tako da nemamo svi isti tretman,ali UMETNICI NE OSTVARUJU PRIHODE NA OSNOVU PRODATIH KARATA,VEC NA OSNOVU UNAPRED UPLACENIH I FIKSNO ODREDJENIH HONORARA(tu pricu pricao mi je gitarista Risto Grozdanovic koji je pratio na gitari Gocu Trzan)!Cemu sluzi prodaja karata?Umetnicima ona nije bitna;ona je bitna vlasnicima da se regresiraju(da povrate ulozeno,potroseno) od gostiju za unapred ulozene troskove.Prihodi poreskih obveznika mogu biti odredjeni fiksno(apsolutno fiksni-precizno odredjen prihod i relativno fiksni-prihod odredjen npr. od 2500 do 3000 evra,ali visina tih prihoda niti pada ispod odredjenog nivoa,niti raste iznad odredjenog nivoa)i varjabilni(prihodi cija visina zavisi od odnosa ponude i traznje na trzistu-mehanizam koji spaja ponudu i traznju).Kakve prihode imamo,takvi su nam i troskovi,samo sto ovde postoje i progresivni(kod povecanja proizvodnje)i degresivni(kod smanjenja proizvodnje)troskovi,koji su deo ekonomije industrije i ekonomije preduzeca,a ne ove teme.U ovom slucaju,pevac ponovo ne moze da prevali porez na svoje fanove(odeljak iznad),vec mora da ga plati na osnovu primljenog honorara;ovde diskoteka prodajom karata prevaljuje porez na goste.

Oporezivanje poklona

Umetnici prilikom odrzavanja svojih nastupa dobijaju poklone od svojih fanova.Da li oni mogu biti predmet oporezivanja?Zavisi od njihove ekonomske vrednosti.Znaci,ako su u pitanju lutkice,cvece,delovi donjeg vesa isl. sigurno je da umetnici nece placati porez na to,zato sto su to stvari malog ekonomskog zanacaja,koji se tretiraju kao roba,a ne kao pokloni,te ce taj poreski teret snositi kupci tih sitnica-fanovi.Umetnici bi bili u obavezi da plate porez na skupe poklone,kao sto je slucaj sa pojedinim provokativnim pevacicama koje od svojih sponzora ili ljubavnika dobijaju na poklon bunde,novac ili nakit od plemenitih metala(zlato,srebro),isto je i kada pevac kao poklon primi kompoziciju,tekst ili aranzman.Ali,zasto poklonoprimac placa porez,a ne poklonodavac?Zato sto ZPPA predvidja da ova poreska obaveza sleduje poklonoprimca,a ne poklonodavca.Isti Zakon predvidja i to da pokloni tipa kuce,stanovi,automobili jesu predmet oporezivanja i sve ono sto je slicno tome.Takvih stvari je vec bilo,gde se pripadnici Glamura medjusobno daruju i verujem da je to do sada bilo oporezovano.Da li ce pripadnici Glamura sami prijaviti svoje poklone poreskoj upravi?Naravno da nece,ali zato poreski organi mogu da budu prisutni na samom nastupu da isprate sve,popisu poklone posle nastupa i ako smatraju da treba da oporezu,da oporezu.Sta je sa nastupima u inostranstvu?Taj posao mogu da urade carinski organi redovnim pregledom.Posebno je bitno tu pronalazenje duplog dna kod vozila.Iako lice negira postojanje duplog dna,carinski organi mogu pristupiti obijanju duplog dna,ali bez ostecenja drugih delova na vozilu i tako sve utvrditi. 

Poreski rezident

Poreski rezident jeste gastarbajter tj. lice koje je rodjeno u jednoj drzavi,a ostvaruje prihode u drugoj.Takvo lice placa porez na ostvarene prihode u obe drzave.Da li je to realno?Meni licno nije,ali ocigledno skoro celom svetu jeste,cim je tako u svim drzavama.Da li umetnici imaju ovu obavezu prilikom nastupanja u inostranstvo?Nesumnjivo DA.Umetnici se u ovom slucaju najcesce ponasaju kao izvoznici(privredni subjekti tj. preduzeca ili zanatske radnje koji proizvode robu u jednoj drzavi,a prodaju je u drugoj-plasiraju je na strano trziste),tako sto ne prijave prihod ostvaren u inostranstvo(izvoznik je i pored legalno prijavljenog izvoza oslobodjen placanja poreza).

Fiktivni pravni poslovi

Fiktivni pravni poslovi,jesu poslovi koji se zakljucuju sa ciljem da se prikrije 'rdjava namera.Sa stanovista Finansijskog i Poreskog prava,ovi poslovi bi se mogli zakljuciti opet zbog evazije,tako sto bi umesto realnog iznosa(novcani iznos o kome se radi,a nije istaknut u ugovoru) u samom ugovoru bio upisan nominalni iznos(novcani iznos o kome se ne radi,a istaknut je u ugovoru),da bi se manje novca uplatilo na ime poreza.Kako se tome staje na put?Kontrolom novcanih tokova.Drzava moze i da iskoristi neki drugi razlog,recimo bezbedonosni pa da kontrolise ne samo sumnjive telefonske brojeve,vec citave linije kao i intenet adrese i naloge na socijalnim mrezama da bi dosli do resenja ovog problema,ako je veliki broj obveznika problematican,tako da tu rezervne kontakt adrese u tome ne pomazu,jer se odredjene socijalne mreze mogu zabraniti.

Oni koji su do sada stekli bogatsvo na takav nacin,ostaje im da prenose imovinu na tudja imena,pa da im daju novac da na to plate porez na nepokretnu imovinu,jer je to RUPA U ZAKONU!Kad se bude ispitivalo poreklo prenesene imovine,docice i do strozeg rezima prilikom neosnovanog bogacenja(bogacenje bez izmirenih poreskih obaveza ili obavljenjem zabranjenih delatnosti).Sto se tice onih cije je bogatsvo optereceno kreditima(imovina data kao garancija za otplatu zajma kod banke od strane komitenta tj. zajmotrazioca,kod komisiona je to vlasnik polovne stvari koja se prodaje,ali to nema veze sa ovim),oni ce svoju proesku obavezu izmiriti u zatvoru ili ce raditi fizicke poslove u javnom interesu,jer ne mogu takvu imovinu da prenesu na tudje ime,a ko ima vezu u Dzet-setu,imace zastitu,dok se veza ne prekine ili ne bude vise tako vazna u tom drustvu.

Kako pripadnici Glumura dolaze do penzije,ako ne placaju porez? 

To je nemoguce!Moraju da plate porez makar na prihode od poslovne jedinice koju poseduju,a to moze biti neki kafic ili restoran ili kozmeticki salon,benzinska stanica,muzicki studio,produkcijska kuca,hostel itd. (izuzetak su humanitarne fondacije,jer nemaju lukrativni karakter).Pored toga,oni tu moraju da budu prijavljeni kao zaposleni i da placaju doprinose za zdravstveno,socijalno,penzijsko i invalidsko osiguranje,kako za sebe,tako i za druge zaposlene,zavisno od toga koliko ih imaju i ako ih imaju,ali to je vec stvar prirode samog posla,a prihode od scenskih nastupa,ako ih nadlezni zabeleze i oporezu,oporezovani su,a ako ih ne zabeleze,nikom nista.Medjutim,ima i ovde mesta za evaziju.Kako to?Putem DVOJNOG(DUPLOG) KNJIGOVODSTVA!Tu poreski obveznik vodi dva racunovodstvena konta(u zargonu receno duple knjige),gde kod jednog belezi prave podatke,a kod drugog lazne,a onda evidenciju sa laznim podacima dostavlja na pregled poreskoj upravi,na osnovu koje ga ovi oporezu,dok ne provale o cemu se tu zapravo radi.U pitanju su podaci koji se beleze u bilansu stanja(aktiva sa leve strane-gradjevinski objekti,oprema,roba,kupci itd.-osnovna sredstva i pasive sa desne-kratkorocni i dugorocni krediti,lizing,prodate obveznice itd.-obrtna sredstva),bruto bilansu(podaci koji se knjize nakon proknjizenih promena u bilansu stanja),saldo bilansu(nastaje kao posledica pozitivne ili negativne razlike iz bruto bilansa)i bilansu uspeha(knjize se prihodi i rashodi,mogu jedni ispod drugih,a mogu da se knjize i na dve razlicite strane),pa se sve to evidentira u zakljucnom listu.Pored ovakvog knjigovodstva,postoji i poresko knjigovodstvo,koje se ogleda u analitickoj kartici poreskih obveznika,koju vode poreski organi.Tu ne bi trebalo da dodje do evazije,osim ako to ne cini sam inspektor.U toj kartici oni evidentiraju izvesna zaduzenja na ime poreza,kamate koje tu postoje,kao i izmirene obaveze,i svaku stavku knjize jednu ispod druge.

Sta je sa vlasnicima humanitarnih fondacija?

Oni prijavljene prihode predaju u humanitarne svrhe,jer ne postoji porez na humanost,tako da su tu oslobodjeni placanja bilo kakve poreske obaveze,a ono sto nije prijavljeno,ako nadlezni organi pronadju naplatice,ali ce i kazniti obveznika zbog evazije poreza,tako da je pozeljno da obveznik sve uredno prijavi,pa neka deo toga da u humanitarne svrhe ako zeli,dok drugi deo moze da koristi za licne potrebe,ali sve mora da se oporeze.Inace,fondacije i off-shore kompanije mogu biti iskoriscene ne samo za evaziju poreza,vec i radi pranja novca.

Za evaziju poreza propisane su ekstremno visoke kazne.ZPPA predvidja visinu kazne od 100 000 dinara na vise(Srbija).