Kako Dr Srđan Cvetković druguje sa svojim čitaocima?
Za Dr Srđana Cvetkovića,sazano sam 2012.godine,gledajući ga u emisiji Milomira Marića ,,Ćirilica'',koja je u to doba bila emitovana svakog ponedeljka na ,,Happy'' TV-u.Iskren da budem,ne znam u kojim terminima se sada ova emisija emituje,pošto Marić kao novinar nije više ono što je bio.U toj emisiji,saznao sam za Srđanovu trilogiju ,,Između srpa i čekića'',gde je legendarni autor predstavio ili bolje reći otkrio zločine komunista nad srpskim narodom posle II svetskog rata.Ovo me zaintrigiralo,da godinu dana kasnije,kada sam pristupio društvenim mrežama,da stupim u kontakt s' njim.To,barem za mene,uopšte nije bilo teško,čim sam mu poslao zahtev,istog sekunda me prihvatio,isto kao i novinar Predrag Peca Popović iz ,,Tabloida'';kod ostalih to baš i nisam primetio,tako da se izvinjavam na ovoj konstataciji.Evo,prošlo je već 10 godina nakon toga i pružila mi se prilika da i njega upoznam,mogu reći fizički,pošto smo za 10 godina prijateljstva,uspeli odlično da se upoznamo,razmenivši nekolicinu poruka na temu nacionalne istorije.Dakle,07.septembra,ove godine(u budućem periodu 2023.godine),imao sam zakazan termin za 13 časova kod Srleta na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu,gde on godinama radi.Tog dana sam polagao Pravosudni ispit u Beogradu,tako da sam do svog ortaka,nastavio u produžetku.Odem do Instituta,dođoh do portira,i kreće priča:
,,Dobar dan''-rekoh portiru.
,,Dobar dan,izvolite,šta vam treba?''-upita on mene.
,,Treba mi gospodin Srđan Cvetković,imam za danas u 1 zakazano kod njega''-odgovorio sam.
,,A šta će ti on,odakle si ti momak?''-upita me on.
,,Ja sam iz Leskovca,južnjak,kao i on,samo je on malo istočnije od mene.''-rekoh ja.
,,Hajde da proverim telefonom,mada on je do 12 sati na terenu,tek posle 12 dolazi na Institut.''-reče portir,i zavuče se u jednu prostoriju,za širu javnost nedostupnu.
Nakon par minuta izađe,i u taj mah naiđe jedan Srđanov kolega;javnosti,pa i meni nepoznat,te uhvati portira kako mi priča da se čuo sa Srđanom,u vezi mene,prekinu ga i reče mu:,,Ne za*ebavaj dečka'',a onda se obrati meni:,,a ti 'ajde sa mnom,vodim te do Srđana",i tako smo ušli u lift.Dok smo se vozili liftom,taj lik me upitao,da li sam došao,da mi Srđan pokloni knjigu,rekavši da je Srđan jako dobar čovek,i da omladina dolazi,da bi im po neku knjigu poklonio.Ovde zastanimo!
Ovo je odličan potez Srđana Cvetkovića,i lepo je da ga bije ovakav glas,zato što ovo predstavlja jednu veliku i odlučnu borbu protiv prostakluka koji se plasira u medijima,otpor banalizmu i jednu iskrenu borbu za očuvanje pismenosti,obrazovanja i kulture.
Sada se vratimo priči.
Na pitanje anonimnog naučnog radnika,s' kojim sam se vozio u liftu,odgovorio sam da sam došao da se vidim sa Srđanom,što je izazvalo blagi podsmeh kod dotičnog sagovornika.Naravno,i on me pitao za iste formalnosti kao i pomenuti portir,i tada sam se iznenadio,kako mi je lik rekao da je mislio da Topli Do(Srđanovo rodno mesto) nije kod Pirota,i da je to mesto u istočnom delu naše zemlje,a ne na jugoistoku.
Posle ovog kratkog razgovora dolazim do Srđana,baš je tada imao sastanak tj. kolegijum,gde su razgovarali o svojim daljim aktivnostima na jugoistoku Srbije.Uprkos svemu,uspeo je da izdvoji malo vremena i za mene.Mogu reći,da sam bio jako ljubazno primljen,popričali smo o nekim mojim familijarnim stvarima,pošto su moji bili antikomunisti,saznao sam tom prilikom,da mog pradede(četnika) uopšte nema u OZN-inoj knjizi streljanih tj. da je uspeo da preživi rat,da im umakne,i da mu se tako izgubi svaki trag;samo što je tada ostavio iza sebe ženu i petoro dece,i nažalost obračun sa nacionalizacijom,koji je tada bio i surov i nepravedan,naravno na štetu Srba.Konkretan da budem,mojima je crvena banda otela imovinu,isterala ih kao siročiće,a njihovu imovinu poklonila doseljenicima iz Albanije,koji bi sada da prave Veliku Albaniju;toliko o patriotizmu komunista i njihovoj ,,ljubavi" prema Srbiji i Srbima.To je naravno danas u postupku restitucije,ali ovde smo Srđan i ja otvorili još jednu temu.Naime,krajem '60-ih i početkom '70-ih,komunisti su podelili ljude u dve društvene klase.Te klase,bile su birokrate i tehnokrate(tehnomenadžeri).Birokrate su bili i ostali i dan danas,ljudi u službi vlasti,u Srbiji poznati kao oni koji ti kažu ,,molim,sačekajte'', ,,niste vi jedini'' , ,,za taj novac,o pa hvala,zašto da ne'' , ,,šalje vas rukovodilac,o pa za vas odmah,vi ne smete da čekate''...Svaka čast izuzecima,tako da državnim službenicima koji se ovako ne ponašaju,mogu da poručim sledeće:NEMATE POTREBE,DA SE U OVIM NAVODIMA PREPOZNATE,ALI MORATE DA PRIHVATITE ČINJENICU DA STE OVAKVE KOLEGE,U SVOM RADNOM VEKU IMALI PRILIKE DA UPOZNATE. Dobro,ako su birokrate takve(šta sam ih nagrdio),kakvi su to tehnomenadžeri?To su naravno bili ljudi koji su hteli da uspostave tržišne principe u nacionalnoj ekonomiji tadašnje Jugoslavije,što su tadašnji nacionalni zakoni pod pritiskom zapada u prvi mah dopustili,pa je Tito(tajna internacionalna teroristička organizacija,kako mu je stvarno glasio nadimak od strane nedićevaca;Tito je bila skraćenica,tačnije T.I.T.O.) nastavio ubrzo opet po starom,oštetivši tako mnoge ljude,u ostalom i mog dedu,tadašnjeg tehnomenadžera.Detalje,ovog razgovora,dalje ne bih otkrivao,tačnije biće ovo svakako obelodanjeno,kada bude došlo vreme za to,gde će naravno,niko drugi do Srđana Cvetkovića,to da obelodani,jer tu treba da bude iznešeno još sijaset takvih slučajeva,kao što je bilo,kako mi je Srđan rekao da je jedan lik hteo da se bavi distribucijom električne energije,pa je zažalio zbog toga,preživeo,ali zažalio,kao i moj deda.Tom prilikom,Srle mi je dao savet da pogledam Zakon o rehabilitaciji iz 2006.godine,koji nažalost danas više ne važi;rekao je,da je to bila šansa mojima,mada sve je uzalud,ali neću sad o tome.Da bi ste bolje razumeli ovu priču,evo jednog linka na pregled:
https://gradsubotica.co.rs/kako-je-muja-postao-lopov-i-sta-su-mu-srpski-sudovi-duzni/
Srđan je meni tom prilikom rekao,da su komunisti gledali na profesionalne menadžere,kao na ubedljivo najveće državne neprijatelje,na šta sam morao 3 puta da se prekrstim,jer ne mogu ni sada da verujem,da neko ko ugovara posao,kupovinu i prodaju robe,stvara prodajnu mrežu,gradi klijentelu,da takav čovek bude državni neprijatelj.Pa valjda je logičnije biti državni neprijatelj,ako odaješ državne tajne neprijateljskim zamljama,ili ako pokušaš da ukradeš istorijske dokumente od ključne važnosti,kao Vuk Karadžić,pa ih prodaš u inostranstvo,to je valjda državni neprijatelj,ili neko ko pokuša da minira određenu zadužbinu,ili neku biblioteku,ili pokuša da izvrši atentat na vlastodržca kako bi destabilizovao zemlju,a ne neko ko se bavi menadžmentom-komercijalom.Alo,LUDILO REŽIMA!!!Tu smo obojica došli do zaključka,da su ovi likovi bili protivnici liberalne ekonomije,zasnovanoj na doktrinama Adama Smitha,poznatija kao ekonomija ponude,već su bili pobornici komendne ekonomije,čiji je zastupnik bio Karl Marx(Mordsheim Lewi).Prva pomenuta ekonomija,zasnovana je na principima ponude i tražnje,a ova druga na izvršenju planskih zadataka,ali se pitam samo,šta onda kad se svi ti zadaci izvrše?
Za Dr Srđana Cvetkovića,sazano sam 2012.godine,gledajući ga u emisiji Milomira Marića ,,Ćirilica'',koja je u to doba bila emitovana svakog ponedeljka na ,,Happy'' TV-u.Iskren da budem,ne znam u kojim terminima se sada ova emisija emituje,pošto Marić kao novinar nije više ono što je bio.U toj emisiji,saznao sam za Srđanovu trilogiju ,,Između srpa i čekića'',gde je legendarni autor predstavio ili bolje reći otkrio zločine komunista nad srpskim narodom posle II svetskog rata.Ovo me zaintrigiralo,da godinu dana kasnije,kada sam pristupio društvenim mrežama,da stupim u kontakt s' njim.To,barem za mene,uopšte nije bilo teško,čim sam mu poslao zahtev,istog sekunda me prihvatio,isto kao i novinar Predrag Peca Popović iz ,,Tabloida'';kod ostalih to baš i nisam primetio,tako da se izvinjavam na ovoj konstataciji.Evo,prošlo je već 10 godina nakon toga i pružila mi se prilika da i njega upoznam,mogu reći fizički,pošto smo za 10 godina prijateljstva,uspeli odlično da se upoznamo,razmenivši nekolicinu poruka na temu nacionalne istorije.Dakle,07.septembra,ove godine(u budućem periodu 2023.godine),imao sam zakazan termin za 13 časova kod Srleta na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu,gde on godinama radi.Tog dana sam polagao Pravosudni ispit u Beogradu,tako da sam do svog ortaka,nastavio u produžetku.Odem do Instituta,dođoh do portira,i kreće priča:
,,Dobar dan''-rekoh portiru.
,,Dobar dan,izvolite,šta vam treba?''-upita on mene.
,,Treba mi gospodin Srđan Cvetković,imam za danas u 1 zakazano kod njega''-odgovorio sam.
,,A šta će ti on,odakle si ti momak?''-upita me on.
,,Ja sam iz Leskovca,južnjak,kao i on,samo je on malo istočnije od mene.''-rekoh ja.
,,Hajde da proverim telefonom,mada on je do 12 sati na terenu,tek posle 12 dolazi na Institut.''-reče portir,i zavuče se u jednu prostoriju,za širu javnost nedostupnu.
Nakon par minuta izađe,i u taj mah naiđe jedan Srđanov kolega;javnosti,pa i meni nepoznat,te uhvati portira kako mi priča da se čuo sa Srđanom,u vezi mene,prekinu ga i reče mu:,,Ne za*ebavaj dečka'',a onda se obrati meni:,,a ti 'ajde sa mnom,vodim te do Srđana",i tako smo ušli u lift.Dok smo se vozili liftom,taj lik me upitao,da li sam došao,da mi Srđan pokloni knjigu,rekavši da je Srđan jako dobar čovek,i da omladina dolazi,da bi im po neku knjigu poklonio.Ovde zastanimo!
Ovo je odličan potez Srđana Cvetkovića,i lepo je da ga bije ovakav glas,zato što ovo predstavlja jednu veliku i odlučnu borbu protiv prostakluka koji se plasira u medijima,otpor banalizmu i jednu iskrenu borbu za očuvanje pismenosti,obrazovanja i kulture.
Sada se vratimo priči.
Na pitanje anonimnog naučnog radnika,s' kojim sam se vozio u liftu,odgovorio sam da sam došao da se vidim sa Srđanom,što je izazvalo blagi podsmeh kod dotičnog sagovornika.Naravno,i on me pitao za iste formalnosti kao i pomenuti portir,i tada sam se iznenadio,kako mi je lik rekao da je mislio da Topli Do(Srđanovo rodno mesto) nije kod Pirota,i da je to mesto u istočnom delu naše zemlje,a ne na jugoistoku.
Posle ovog kratkog razgovora dolazim do Srđana,baš je tada imao sastanak tj. kolegijum,gde su razgovarali o svojim daljim aktivnostima na jugoistoku Srbije.Uprkos svemu,uspeo je da izdvoji malo vremena i za mene.Mogu reći,da sam bio jako ljubazno primljen,popričali smo o nekim mojim familijarnim stvarima,pošto su moji bili antikomunisti,saznao sam tom prilikom,da mog pradede(četnika) uopšte nema u OZN-inoj knjizi streljanih tj. da je uspeo da preživi rat,da im umakne,i da mu se tako izgubi svaki trag;samo što je tada ostavio iza sebe ženu i petoro dece,i nažalost obračun sa nacionalizacijom,koji je tada bio i surov i nepravedan,naravno na štetu Srba.Konkretan da budem,mojima je crvena banda otela imovinu,isterala ih kao siročiće,a njihovu imovinu poklonila doseljenicima iz Albanije,koji bi sada da prave Veliku Albaniju;toliko o patriotizmu komunista i njihovoj ,,ljubavi" prema Srbiji i Srbima.To je naravno danas u postupku restitucije,ali ovde smo Srđan i ja otvorili još jednu temu.Naime,krajem '60-ih i početkom '70-ih,komunisti su podelili ljude u dve društvene klase.Te klase,bile su birokrate i tehnokrate(tehnomenadžeri).Birokrate su bili i ostali i dan danas,ljudi u službi vlasti,u Srbiji poznati kao oni koji ti kažu ,,molim,sačekajte'', ,,niste vi jedini'' , ,,za taj novac,o pa hvala,zašto da ne'' , ,,šalje vas rukovodilac,o pa za vas odmah,vi ne smete da čekate''...Svaka čast izuzecima,tako da državnim službenicima koji se ovako ne ponašaju,mogu da poručim sledeće:NEMATE POTREBE,DA SE U OVIM NAVODIMA PREPOZNATE,ALI MORATE DA PRIHVATITE ČINJENICU DA STE OVAKVE KOLEGE,U SVOM RADNOM VEKU IMALI PRILIKE DA UPOZNATE. Dobro,ako su birokrate takve(šta sam ih nagrdio),kakvi su to tehnomenadžeri?To su naravno bili ljudi koji su hteli da uspostave tržišne principe u nacionalnoj ekonomiji tadašnje Jugoslavije,što su tadašnji nacionalni zakoni pod pritiskom zapada u prvi mah dopustili,pa je Tito(tajna internacionalna teroristička organizacija,kako mu je stvarno glasio nadimak od strane nedićevaca;Tito je bila skraćenica,tačnije T.I.T.O.) nastavio ubrzo opet po starom,oštetivši tako mnoge ljude,u ostalom i mog dedu,tadašnjeg tehnomenadžera.Detalje,ovog razgovora,dalje ne bih otkrivao,tačnije biće ovo svakako obelodanjeno,kada bude došlo vreme za to,gde će naravno,niko drugi do Srđana Cvetkovića,to da obelodani,jer tu treba da bude iznešeno još sijaset takvih slučajeva,kao što je bilo,kako mi je Srđan rekao da je jedan lik hteo da se bavi distribucijom električne energije,pa je zažalio zbog toga,preživeo,ali zažalio,kao i moj deda.Tom prilikom,Srle mi je dao savet da pogledam Zakon o rehabilitaciji iz 2006.godine,koji nažalost danas više ne važi;rekao je,da je to bila šansa mojima,mada sve je uzalud,ali neću sad o tome.Da bi ste bolje razumeli ovu priču,evo jednog linka na pregled:
https://gradsubotica.co.rs/kako-je-muja-postao-lopov-i-sta-su-mu-srpski-sudovi-duzni/
Takođe,sam popričao sa Srđanom i o dokumentarcu ,,Poslednja avantura Kaktus Bate'',pa hajde nešto i tome da kažem.Kaktus Bata bio je lik iz stripova Veljka Kockara,Srbina iz Osijeka.Veljko je inače učio zanat od hrvatskog strip crtača Marjana Ebnera,koji je našoj publici predstavio jugoslovensku verziju Mikija Mausa,pod pseudonimom ,,Mika Miš''.Naime,Miki Maus se pojavio u kraljevini Jugoslaviji u listu ,,Politika'' 1931.godine,i to u stripu,ali su ga tadašnje vlasti zabranile,zbog promocije okultizma.Šest godina kasnije,Marjan Ebner dolazi na ideju da kultnog lika predstavi po naški,kako bi sprečio ilegalnu distribuciju animiranog lika,i tako brojnih ljudi spasao problema sa zakonom.Tako su mnogi imali prilike da vide kako Mika peče rakiju,peče prase za Božić isl. ali ne i kako čuveni Micky barata magijom i juri čudovišta.Već 1940.godine Veljko Kockar dolazi na još bolju ideju,a to je da predstavi nešto novo,što bilo konkurentno pomenutom američkom stripu,ali opet originalno,i da sovoji neko veće tržište od našeg.Veljko Kockar je uspeo sa ovim likom da osvoji svet,tako da je planeta u tom pogledu,bila podeljena na sledeći način:zapadna polulopta je imala Mikija Mausa,a istočna Kaktus Batu.Naravno,ovo je zasmetalo Veljkovom konkurentu,ne tako uspešnom strip crtaču Marku Ristiću,inače vođi pokreta ,,Beogradski nadrealisti'' koji su tada bili u tesnoj saradnji sa komunistima.Tako je Veljko bio streljan 1944.godine u 24-oj godini svog života,ne stigavši da postane,ni suprug,ni otac,ni svekar,ni penzos,ni deda.Veljko je tu bio streljan,pod optužbom da je srađivao sa Gestapoom,što se nikad nije ni dokazalo,čak čovek nije bio ni presuđen,a još su ga optužili da je u ljotićevskom listu ,,Bodljikavo prase'',gde je inače bio redovno zaposlen i primao platu svakog meseca,nacrtao Staljinovu karikaturu,samo ne znam šta to njih pogađa,pa Staljin nije bio naš državljanin.Kada je Veljko bio ubijen,pomena o Kaktus Bati nije bilo,tako je Miki Maus odneo pobedu potpuno nezasluženo,bez fer borbe,i tako se Dizniju otovrilo tržište ka istoku;ljigavci bravo,i sram vas bilo!Ovu priliku je '80-ih strip crtač Dragan Krsmanović gledao da predstavi kao svoje delo,i da tako sebi prigrabi slavu,ali je to prošlo bez uspeha.Za neupućene,dostavljam prilog o Kaktus Bati,a reditelja filma molim,da isti pusti u prodaji;hoću da ga kupim.
Kako bi ovog lika iz stripa sačuvao od zaborava,na svojim Scribd i Academia.edu nalozima sam postavio ove stripove,tako da možete besplatno da ih preuzmete.
https://www.scribd.com/document/625171158/Kaktus-Bata#
https://www.scribd.com/document/625170959/Kaktus-Bata
https://www.academia.edu/96712620/Kaktus_Bata
https://www.academia.edu/95927345/Kaktus_bata
A evo i te sporne Staljinove karikature.
Izvor:http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/1912/bodljikavo-prase-1941-1942
Ko nije čitao knjigu Miloslava Samardžića ,,General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta 1.tom'',evo da kažem da Staljin(pravo ime mu je bilo Joseph Stallin,bio je sin bogatog bankara iz Odese,i bio je Hazar,a ne Gruzin) jeste bio cezar XX veka,jer je bio ideolog svetske revolucije,gde je gledao kao i Hitler,da u II svetskom ratu osvoji ceo svet,uostalom na ruskom jeziku sovjetski sajus znači svetski savez,pa vi sad razmislite.
Nakon svih ovih otvorenih tema,i ja sam od Srđana dobio knjigu na poklon,u pitanju je knjiga ,,Borislav Pekić-život buntovnika'',gde je proslavljeni istoričar opisao biografiju našeg naravno više nego poznatog intelektualca.U samoj knjizi dobio sam i posvetu,a još smo se i njegovim telefonom fotkali,jer je mome preminula kamera;pokoj joj duši.Eto reklamacije za kompaniju ,,Nokia'',podbacili su!Takođe,hteo je i svoju knjigu ,,Sava Banković-u predvorju pakla'' da mi pokloni,ali sam ja to odbio,rekavši da je već imam u pdf formatu;reč je o svešteniku koga su komunisti nevinog osudili i maltretirali ga na robiji.Ono što bih još mogao da dodam jeste i to da je Srđanova biblioteka daleko bogatija od moje,tako da iako sam fakultetski obrazovan,ja sam za ovog doktora nauka totalno nepismen,koliko on ima knjiga!Takođe,moram da priznam,da mi je velika čast bila razgovarati sa ovim čovekom,jer je on pripadnik generacije '72. godište,a to je generacija koja je u svojim profesijama OBORILA SVE REKORDE I POSTAVILI SU NOVE GRANICE,KOJE JOŠ NIKO DO SADA NIJE PREVAZIŠAO!Rekao mi je takođe,da u poslednje vreme,sve manje čita knjige zbog preobimnog posla u Institutu gde radi.Rekao mi je,da mu je žao što ne možemo kao ljudi negde na piće da izađemo,jer je poslovno prepun.Rekao sam mu da će se njegov Pirot ponositi njime zbog svega što je uradio do sad i za svoj zavičaj i za Srbiju,na šta mi je rekao da preterujem,jer on nije ni pevač ni fudbaler,ali videćemo;ja mu držim palčeve,da on postane trajni ponos grada Pirota,jer je to realno zaslužio!
